U razgovoru sa Prof. dr Sonjom Smiljić, profesorom fiziologije i specijalistom interne medicine otkrivamo koji su najčešći faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja i na koji način je moguće prevenirati neželjene kardiovaskularne događaje kao što su srčani, ili moždani udar.
Kardiovaskularne bolesti: Prevencija
Iako se broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti tokom poslednjih 10 godina smanjuje, bolesti srca i krvnih sudova ostaju vodeći uzrok smrti kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama slabijeg ekonomskog razvoja. Pojedine zemlje u Evropi su zahvaljujući ulaganju u prevenciju kardiovaskularnih bolesti uspele da smanje broj obolelih, međutim Srbija i danas pripada grupi zemalja čiji stanovnici imaju vrlo visok kardiovaskularni rizik.
Kardiovaskularne bolesti: Faktori rizika
Trend oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti direktno je određen faktorima rizika. Prvi faktori rizika su nepromenljivi, poput pola, godina života, genetske predispozicije, i na njih ne možemo da utičemo. Drugu grupu čine promenljivi faktori rizika kao što su gojaznost, dislipidemija, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, navika pušenja, izloženost stresu, fizička neaktivnost i nepravilan način ishrane, koji su podjednako odgovorni za bolesti srca i krvnih sudova, i na njih možemo da utičemo. Dodatni faktori rizika za rano oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti, na koje takođe možemo da utičemo jesu povišena vrednost homocisteina i snižena vrednost vitamina D u krvi.
Šta je homocistein?
U pitanju je aminokiselina koja se normalno proizvodi u ljudskom organizmu. Ali u određenim uslovima može doći do povećanja nivoa homocisteina u krvi, što izaziva oštećenje zida krvnog suda, ubrzava proces ateroskleroze, sužava krvne sudove srca i izaziva ozbiljne kardiovaskularne probleme. Sa godinama života povećava se nivo homocisteina u krvi. Takođe, kod obolelih od hronične bolesti bubrega i kod pacijenata koji uzimaju neke diuretike, metformin, fibrate, antiepileptike i metotreksat povišen je nivo homocisteina.
Brojnim istraživanjima objašnjeno je štetno dejstvo povišenog nivoa homocisteina na krvne sudove. Povišene vrednosti masnoća u krvi (lipida) i homocisteina deluju udruženo u progresiji oštećenja krvnih sudova, što predstavlja jedan od prvih koraka u nastajanju povišenog krvnog pritiska. Povišene vrednosti lipida i homocisteina deluju udruženo u progresiji oštećenja krvnih sudova što je jedan od prvih koraka u nastajanju arterijske hipertenzije.
Vitamini B grupe za očuvanje krvnih sudova
Ovaj problem se može sprečiti vitaminima grupe B. Vitamin B6, vitamin B9 (folna kiselina) i vitamin B12 imaju antioksidativni i antizapaljenski efekat. Iako svaki od navedenih vitamina ima svoju specifičnu ulogu u organizmu, njihove uloge su povezane i međusobno se dopunjuju, pa kada se uzimaju zajedno značajno bolje čuvaju krvne sudove u odnosu na uzimanje svakog od ovih vitamina pojedinačno.
Prevencija kardiovaskularnih oboljenja:CARDIOvitamin® FD3
Osim uticaja na zdravlje srca i krvnih sudova, sve je više studija koje navode da povišene vrednosti homocisteina ubrzavaju razvoj šećerne bolesti, demenciju i druge poremećaje pamćenja, autoimune bolesti i komplikacije virusnih infekcija. Za snižavanje vrednosti homocisteina preporučujem 400-800 mg aktivne folne kiseline, 2-4 mg vitamina B6 i 400 mg vitamina B12, aktivne supstance koje ulaze u sastav CARDIOvitamin® FD3 kapsula.
Kombinacija ovih sastojaka u CARDIOvitamin® FD3 kapsulama ima pozitivne efekte na kardiovaskularno zdravlje, prvenstveno putem regulacije nivoa homocisteina u krvi i smanjenja zapaljenja. Na taj način se čuva elastičnost krvnih sudova i usporava njihovo starenje, a mogu ga koristiti pacijenti koji već imaju potvrđenu kardiovaskularnu bolest, ali i svi koji žele da dugo imaju zdravo srce i krvne sudove.
Prof. dr Sonja Smiljić, profesor fiziologije i specijalista interne medicine