Fizička aktivnost – značaj i rizici za srčano zdravlje kod osoba starijih od 45 godina
O značaju fizičke aktivnosti, rizicima za srčano zdravlje kod osoba starijih od 45 godina i preporukama za prevenciju kardiovaskularnih problema razgovaramo sa prof. dr Ivanom Nedeljković, subspecijalistom kardiologije u Kliničkom centru Srbije i Predsednikom Udruženja za sportsku kardiologiju Srbije.
Kako fizička aktivnost utiče na kardiovaskularno zdravlje, i zašto je posebno važna kod starijih osoba?
Fizička aktivnost se danas preporučuje ne samo kao prevencija kardiovaskularnih bolesti, već i kao deo lečenja. Međutim, kod osoba starijih od 45 godina, naročito onih koje se intenzivno bave rekreacijom, raste rizik od srčanih problema poput aritmija, infarkta i moždanog udara.
Koji simptomi ukazuju da bi osoba trebalo odmah da prekine vežbanje i potraži lekarsku pomoć?
Važno je prepoznati simptome kao što su zamor, gušenje, bol u grudima i vrtoglavica. U ovakvim situacijama potrebno je odmah prekinuti fizičku aktivnost i posetiti lekara. Baš kao i lekovi, vežbanje mora biti prilagođeno zdravstvenom stanju i fizičkim sposobnostima. Kod osoba sa srčanim oboljenjima, aktivnost je preporučljiva, ali pod strogim nadzorom i pažljivo dozirana.
Koje preventivne mere preporučujete rekreativcima starijim od 45 godina?
Ključne mere su regulacija visokog krvnog pritiska, lečenje povišenog holesterola, prestanak pušenja, održavanje zdrave telesne težine, pravilna ishrana i kontrola šećera u krvi. Umeren trening donosi najviše koristi, dok intenzivni treninzi mogu povećati rizik od srčanih komplikacija, naročito kod osoba sa neprepoznatim oboljenjima.
Kakve komplikacije mogu nastati kod osoba koje vežbaju nakon preležane infekcije, posebno COVID-19?
Intenzivni treninzi mogu oslabiti imunitet. Nakon infekcija, poput COVID-19, neophodno je biti posebno oprezan. Prerani povratak treninzima može dovesti do zapaljenja srčanog mišića (miokarditisa), što može izazvati trajno oštećenje srca, aritmije i, u najgorem slučaju, iznenadnu smrt.
Da li su promene na ultrazvuku, EKG-u ili povišeni srčani biomarkeri kod sportista razlog za zabrinutost?
Kod fizički aktivnih osoba promene na ultrazvuku, EKG-u ili magnetnoj rezonanci nisu retke, a ponekad dolazi i do povišenja srčanih biomarkera, poput troponina i kreatin kinaze, čak i kod zdravih osoba. Zbog toga je važno da lekari poznaju preporuke za preglede sportista kako bi ispravno interpretirali nalaze.
Kako pravilna suplementacija može pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti?
Studije pokazuju da, uprkos svim merama, i dalje beležimo veliki broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Suplementacija vitaminima i mineralima postaje ključna, posebno uzimajući u obzir nove faktore rizika poput povišenog homocisteina i nedostatka određenih mikronutrijenata. Evropsko udruženje kardiologa je 2020. godine u svojim preporukama istaklo značaj ishrane i suplemenata za očuvanje zdravlja.
Koje vitamine i minerale preporučujete za očuvanje srčanog zdravlja i imuniteta?
Ključni su folna kiselina (posebno u aktivnom obliku), vitamini D3, C, B kompleks, antioksidansi, kao i magnezijum, selen i probiotici. Na našem tržištu izdvaja se preparat Cardiovitamin® FD3, koji sadrži aktivni oblik folne kiseline, vitamin D3, i vitamine B1, B6, B12 i C, što doprinosi normalnom metabolizmu homocisteina. Povišen homocistein predstavlja značajan rizik za srčani i moždani udar.
Koja bi bila vaša ključna preporuka za osobe koje planiraju da se bave sportom u srednjim godinama?
Pre nego što započnu sa fizičkom aktivnošću, osobe srednjih godina treba da obave kardiološki pregled i da prate savete lekara. Individualna procena je ključna za sigurno bavljenje sportom. Suplementacija vitaminima i mineralima može značajno doprineti zdravlju, naročito kod osoba sa povećanim fizičkim naporima ili tokom oporavka od infekcija.
Fizička aktivnost i zaključna poruka za naše čitaoce?
Edukacija zasnovana na važećim preporukama i prilagođen individualni pristup ključni su za bezbedno bavljenje sportom i očuvanje zdravlja. Briga o svom telu i pravovremeno reagovanje na simptome mogu sprečiti ozbiljne kardiovaskularne komplikacije.
Prof. dr Ivana Nedeljković, subspecijalista kardiologije u Kliničkom centru Srbije
Predsednik Udruženja za sportsku kardiologiju Srbije