Jedan od velikih izazova sa kojim se svet suočava je i epidemija kardiovaskularnih bolesti koja nosi sa sobom ozbiljne i ponekad fatalne posledice po zdravlje, kao što su srčani i moždani udar. Uvaženi kardiolog dr Predrag Radojković otkriva koji su ključni faktori rizika koji doprinose ovom ozbiljnom zdravstvenom stanju, kao i da li postoji način na koji se oni mogu sprečiti.
Bolesti srca: Koji su faktori rizika?
Uzroke visoke učestalosti kardiovaskularnih bolesti treba tražiti u štetnim životnim navikama i nepravilnom higijenskom dijetetskom režimu života i ishrane. Najčešći uzroci su pušenje, prekomeran unos alkohola, gojaznost, dijabetes, hipertenzija, povišeni holesterol i trigliceridi u krvi, kao i fizička neaktivnost, pojačan stres uz prisustvo kardiovaskularne bolesti u porodici. Jedan od novih faktora rizika kome se u poslednjoj deceniji sve više daje na značaju je i povišen homocistein u krvi, ali isto tako i povišene vrednosti masnoća u krvi i nedostatak vitamina D.
Šta je homocistein i koje su posledice povišenih vrednosti homocisteina?
Homocistein je jedinjenje koje ima svoju važnu ulogu u organizmu. Do porasta nivoa homocisteina dovode, pored starosti, i određene bolesti i stanja u organizmu, kao što su hipotireoza, bubrežne bolesti, sistemski lupus, psorijaza. Povišene vrednosti homocisteina su češće kod muškaraca, kod osoba kojima nedostaje fizička aktivnost, kod ishrane bogate namirnicama životinjskog porekla i pušenje. Hronično uzimanje nekih lekova, kao što su metothrexat, metformin, neki diuretici, fibrati i antiepileptici, kao i nedostaci nekih vitamina, B6, B12 i folata kojih ima u zelenom lisnatom povrću, mogu da utiču na porast nivoa homocisteina.
Ukoliko dođe do povišenog stvaranja homocisteina to dalje može dovesti do povećavanog zgrušavanja krvi, stvaranja ožiljaka na krvnim sudovima, zadebljanja njihovog zida i sužavanja krvnih sudova što sve zajedno dovodi do kardiovaskularnih bolesti. Homocistein je potrebno meriti kod pacijenata koji imaju već neki oblik aterosklerotske bolesti i/ili tromboemboliju ili neke od pridruženih bolesti koje su ranije spomenute. Važno je istaći da je kliničkim ispitivanjima dokazano da skoro 2/3 osoba u Srbiji ima nedostatak folne kiseline.
CARDIOvitamin® FD3
Za smanjenje povišenog nivoa homocisteina su neophodni aktivni oblik folne kiseline i vitamini iz B grupe. Ovde je jako bitno pomenuti da postoji preparat koji u sebi sadrži aktivni oblik folne kiseline, vitamin D3 i vitamin B1, B6, B12 i vitamin C. To je CARDIOvitamin® FD3.
Njegovi aktivni sastojci mogu pomoći normalnom metabolizmu homocisteina, koji je faktor rizika za nastanak srčanog i moždanog udara. Preporučuje se i svim pacijentima koji koriste aspirin, jer istovremena upotreba acetilsalicilne kiseline i folne kiseline iz CARDIOvitamin® FD3 kapsula poboljšava funkciju zida krvnih sudova čime se obezbeđuje maksimalna zaštita od infarkta i moždanog udara. Poznato je da skoro 70% ljudi ima nedostatak vitamina D i ako se njegov nivo u telu smanji ispod 15, povećava se dvostruko rizik za kardiovaskularne bolesti (nastanak srčanog i moždanog udara).
U zaključku želim da ukažem na redovne kontrole zdravlja koje predstavljaju osnovnu meru prevencije. Preporuka je da sa svojim internistom/kardiologom procenite ukupan rizik i razvijete individualan, specifični plan akcije za poboljšanje zdravlja srca i krvnih sudova. Pored toga, kontrola omogućava da se upoznate sa najčešćim faktorima rizika i da sa lečenjem započnete na vreme.
Dr Predrag Radojković, kardiolog
