Prevencija bolesti srca i krvnih sudova
Definisanjem glavnih faktora rizika, radom na promovisanju zdravih životnih navika i boljim lečenjem bolesti srca i krvnih sudova, smanjeno je oboljevanje i umiranje od ovih bolesti, kako u svetu, tako i kod nas. Međutim, uprkos pozitivnim pomacima, ove bolesti su i dalje vodeći uzrok oboljevanja i umiranja na globalnom nivou.
Prema epidemiološkim podacima, u našoj zemlji bolesti srca i krvnih sudova čine 52% svih uzroka umiranja. Poređenja radi, maligne bolesti čine 21% svih uzroka umiranja, dok bolesti pluća i šećerna bolest oko 6% svih uzroka umiranja. Jasno je koliko je značajno raditi na prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
Sa docentkinjom dr Snježanom Vukotić, subspecijalistom kardiologije sa VMA, razgovaramo o faktorima rizika na koje možemo da utičemo kako bi smanjili oboljevanje od bolesti srca i krvnih sudova.
Ko je u riziku od bolesti srca i krvnih sudova?
Bolesti srca i krvnih sudova češće su u muškom polu, u starijem životnom dobu i kod osoba koje u porodičnoj istoriji imaju ova oboljenja. Muškarci ranije oboljevaju od žena, već oko 45 godine života, dok oboljevanje u ženskom polu počinje negde od 55 godine života, u menopauzi. Na pol, životnu dob i genetiku ne možemo uticati, ali postoje faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova na koje možemo uticati.
Promenom stila života možemo smanjiti pojavu povišenog krvnog pritiska, regulisati masnoće i šećer u krvi, smanjiti pojavu gojaznosti. Zdrave životne navike podrazumevaju redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja, ishranu sa dosta povrća, voća, integralnih žitarica, ribe, sa manje soli, životinjskih masti, rafinisanog šećera, bolje savladavanje psihičkog stresa.
Prevencija bolesti srca i krvnih sudova: Šta izaziva infarkt?
Kada pacijent ima povišene masnoće u krvi, šećernu bolest, povišen krvni pritisak, a uz to je i gojazan i pušač, dolazi do promena u zidu krvnih sudova srca, oštećenja i postepenog sužavanja krvnih sudova. To je proces ateroskleroze. Aterosklerotske naslage u zidu krvnog suda mogu usled mehaničkog ili upalnog procesa iznenada pući, sa izlivanjem sadržaja, što dovodi do zapušenja tog krvnog suda i najopasnije komplikacije, infarkta srca.
Novi faktori rizika – homocistein
U novije vreme zapaženo je da postoje i drugi faktori rizika za nastanak koronarne bolesti. Jedan od njih je homocistein. To je aminokiselina koja nastaje u organizmu. Za njegovo korišćenje i razgradnju važni su vitamini B6, B12 i folna kiselina, kao i jedan enzim koji pretvara folnu kiselinu u njen aktivan oblik (5-MTHF).
Nedostatak ovog enzima se nasleđuje i prisutan je kod oko 58% ljudi. Ukoliko postoji nedostatak ovog enzima, i gore navedenih vitamina, homocistein se nakuplja u organizmu. U brojnim studijama je pokazano da višak homocisteinma štetne efekte na krvne sudove. On podstiče upalne procese koji oštećuju zid krvnog suda, pomažu nakupljanje masnoća u zidu krvnog suda i stvaranje ugrušaka. Na taj način, homocistein povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara.
Homocistein se povezuje i sa komplikacijama trudnoće, kao što su preeklampsija, prevremeno odlubljivanje posteljice i ponavljani gubici trudnoće. Zbog toga se savetuje da sve trudnice uzimaju folnu kiselinu. Homocistein je faktor rizika i za druge bolesti, kao što su autizam, demencija, depresija, osteoporoza, sindrom policističnih jajnika.
Studije su pokazale da povećanje nivoa homocisteina u krvi za samo 3 µmol/L povećava rizik za nastanak infarkta miokarda za 15% , moždanog udara 24% i periferne bolesti arterija 25-40,7%.
Koji su razlozi povišenih vrednosti homocisteina?
Različite hronične bolesti, kao što su smanjena funkcija štitne žlezde i bubrežna slabost, zatim upotreba lekova za pritisak i šećer. Fiziološki homocistein je povišen u poznijem životnom dobu, muškom polu, kod pušača, kod ishrane bazirane na mesu i mesnim prerađevinama. Preporuka je da se homocistein određuje kod osoba sa pozitivnom porodičnom istorijom za aterosklerozu, tromboembolijske bolesti i bolest perifernih krvnih sudova.
Prevencija bolesti srca i krvnih sudova: U kakvoj su vezi aspirin i homocistein?
Povišen homocistein, uz razne druge faktore, može doprineti smanjenom dejstvu aspirina. Pokazano je da dodatak od 800 mcg/dan folne kiseline, preko smanjenja homocisteina, ima povoljan efekat na smanjenje rezistencije na aspirin.
Važno je napomenuti još jedan važan faktor rizika a to je nedostatak vitamina D, koji je prisutak u oko 60% populacije, a povezuje se sa arterijskom hipertenzijom, dijabetesom i koronarnom bolešću.
Zbog svega navedenog svojim pacijentima preporučujem CardioVitamin FD3. U pitanju je proizvod koji sadrži aktivnu formu folne kiseline, 5 MTFH, koju organizam može lakše i brže iskoristiti, vitamine B1, B6 i B12, kao i vitamin D3 i C. Preko smanjenja homocisteina, ova kombinacija vitamina ima povoljan efekat na kardiovaskularno zdravlje.
Doc. dr sc. Snježana Vukotić