Sa Prof. dr Svetlanom Apostolović, kardiologom sa Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Niš, razgovaramo o posledicama koje je COVID ostavio na kardiovaskularni sistem.
Kardiovaskularni sistem i rizik nakon pandemije
Pored uticaja na sistem disajnih puteva, kovid ima i veliki uticaj na kardiovaskularni sistem. Ne samo da su pacijenti sa prethodnim srčanim bolestima u riziku od razvoja težih formi COVID-19, već je ova bolest sada jasno prepoznata kao bolest koja može da zahvati, pored pluća i srce i krvne sudove različitih organa. Faktori rizika za kardiovaskularna oboljenja uključulju: muški pol, starost, dijabetes, hipertenziju i gojaznost. Pacijenti koji već boluju od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja su označeni kao posebno ranjiva populacija sa povećanim brojem obolelih i umrlih nakon oboljevanja od COVID-19 infekcije. Kardiovaskularni faktori rizika i oboljenja koreliraju sa povećanjem starosne dobi.
Korona virus se vezuje za receptore, koji se često nalaze u povećanom broju kod pacijenata posle infarkta miokarda, kod pacijenata sa dijabetesom i hipertenzijom, i to je verovatno jedan od razloga zašto su pacijenti sa prethodnim srčanim bolestima i šećernom bolešću u povećanom riziku od nastanka težih formi kovida. Infekcija ćelija krvnih sudova je od posebnog značaja, jer može da dovede do teškog poremećaja funkcije malih i velikih krvnih sudova.
Pored arterijskh i venskih tromboza, kovid može da dovede i do upale srčanog mišića (miokarditisa), koja se vrlo često komplikuje aritmijama i popuštanjem srca.
Oštećenja krvnih sudova i D-dimer
Oštećenja malih krvnih sudova se javljaju rano u toku bolesti, i dovode do tromboze i zapaljenja, koja dopinose razvoju teških oblika bolesti. Tromboza može biti prisutna u oko 50% kritično bolesnih pacijenata, ali može biti prisutna i kod blagih respiratornih formi. Nekada infarkt miokarda, šlog, tromboze dubokih vena, plućna tromboembolija mogu biti jedine manifestacije COVID-19 infekcije. Zbog toga je ubrzo po započinjanju pandemije preporučena preventivna primena lekova protiv zgrušavanja krvi.
D dimer analiza, za koju je pre pandemije malo ko znao osim zdravstvenih radnika, postala je deo gotovo rutinskog ispitivanja. Umereno povišene vrednosti D-dimera u krvi mogu biti normalne kod starijih osoba, kod trudnica, nakon povreda i hirurških intervencija. Povišene vrednosti D-dimera u krvi uobičajen su nalaz kod većih upalnih procesa, pa i kod osoba sa COVID infekcijom. U malim krvnim sudovima, u regiji zapaljenja, dolazi do formiranja mikrotromba kako bi se ti krvni sudovi zatvorili i na taj način sprečilo širenje mikroorganizama i ograničilo područje upale.
To je normalna reakcija organizma na infekciju, pa su povišene vrednosti D-dimera u krvi uobičajen nalaz kod većih upalnih procesa. Za razliku od ovih ugrušaka koji na neki način imaju zaštitnu ulogu, tromboza je rezultat abnormalnog aktiviranja procesa zgrušavanja krvi i formiranja štetnog ugruška koji narušava protok krvi u krvnom sudu određenih organa. U svakom slučaju, pacijenti ne bi trebalo da bez preporuke lekara tumače vrednosti D dimera i na svoju ruku uzimaju terapiju protiv zgrušavanja krvi, jer ukoliko ta terapija nije potrebna, može da dovede do nekih neželjenih dogadjaja.
Uticaj povišenog homocisteina na kardiovaskularni sistem
Veliki broj studija je pokazao da su pacijenti sa gorim ishodom kovid infekcije imali veće vrednosti homocisteina u odnosu na one sa povoljnim ishodom. To pokazuje da bi se homocistein mogao smatrati potencijalno korisnim za procenu prognoze i ishoda lečenja pacijenata sa kovid infekcijom. Homocistein je aminokiselina. U organizmu je normalno prisutan u svakoj ćeliji, a povišen nivo homocisteina je značajan faktor rizika za nastanak bolesti krvnih sudova, dovodi do njihovog oštećenja, i posledično do infarkta srca i moždanog udara. Na nivo homocisteina u krvi utiču brojni faktori kao što su pol, godine, ishrana, pušenje, upotreba različitih lekova i dr. Za otklanjanje homocisteina iz organizma neophodni su aktivni oblik folne kiseline i vitamini B grupe.
CardioVitamin® FD3– protiv oštećenja zida krvnih sudova
Važnu ulogu ima i vitamin D, jer on utiče na apsorpciju folne kiseline. Nekoliko studija je pokazalo vezu između nivoa vitamina D i folata. Takođe su objavljeni radovi na temu korelacije nedostatka vitamina D i težine kliničke slike kod COVID infekcije. Postoje dokazi koji pokazuju da je suplementacija vitaminom D udružena sa većim preživljavanjem i blažom formom bolesti. Tako da se kod pacijenata sa težim formama bolesti, očekuju niže vrednosti vitamina D, a shodno tome, i niske vrednosti folata.
CardioVitamin® FD3 u svom sastavu ima aktivan oblik folne kiseline, vitamin D3, vitamine B1, B6, B12 i vitamin C. Preporučujem ga, jer njegovi aktivni sastojci mogu uticati na sprečavanje oštećenja zida krvnih sudova, čime se usporava proces ateroskleroze. Takođe ova kombinacija sastojaka učestvuje u očuvanju zdravlja krvnih sudova.