Sa prim. dr Danijelom Vraneš, specijalistom interne medicine i subspecijalistom kardiologije sa VMA, razgovaramo o bolestima srca i krvnih sudova, i načinima kako možemo uticati na iste.
Kardiovaskularne bolesti: Uzroci i vrste
Kardiovaskularne bolesti su prve na listi Svetske zdravstvene organizacije, kako po broju obolelih, tako i po učestalosti fatalnih ishoda. Godišnje život izgubi 18 miliona ljudi u svetu, a 50.000 u Srbiji.
U većini slučajeva su uzrokovane aterosklerozom, odnosno stvaranjem naslaga i oštećenja na zidovima krvnih sudova. One dovode do poremećaja u snabdevanju krvlju praktično svih organa u organizmu, a njihova težina zavisi od stepena poremećaja krvotoka.
Najčešće kardiovaskularne bolesti su: koronarna bolest srca (bolesti krvnih sudova koji snabdevaju srčani mišić) i cerebrovaskularne bolesti (bolesti krvnih sudova koji snabdevaju mozak). One predstavljaju značajan uzrok invalidnosti, smanjene radne sposobnosti, kao i vodeći uzrok smrtnosti.
Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti
Faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova se dele na: nepromenljive – one na koje ne možemo uticati (godine starosti, pol, porodična anamneza, šećerna bolest ) i promenljive – one na koje možemo uticati (loša ishrana sa prekomernim unosom zasićenih masnoća životinjskog porekla, nizak stepen fizičke aktivnosti, gojaznost, visoka koncentracija holesterola i triglicerida u krvi, povišen krvni pritisak, pušenje, stres).
Bolesti srca i krvnih sudova se mogu javiti u svim životnim dobima, ali je starenje samo po sebi rizični faktor. Infarkt srca češće pogađa muškarce, međutim noviji statistički podaci pokazuju da svaka druga žena umire od infarkta miokarda ili moždanog udara. Posle 50. godine života, po prestanku zaštitnog dejstva ženskih polnih hormona, infarkt miokarda i moždani udar postaju najčešći uzroci smrtnosti i kod žena.
Tri glavna faktora rizika kardiovaskularnih bolesti
Tri glavna faktora rizika su: hiperlipidemija (povišena koncentracija masnoća u krvi), pušenje i hipertenzija (povišen krvni pritisak).
Hiperlipidemija, odnosno povišena koncentracija holesterola i/ili triglicerida u krvi, je poremećaj koji ne prate očigledni simptomi. Međutim, ove masnoće se nakupljaju na unutrašnjoj strani krvnih sudova u obliku ateroskleroznih naslaga (plаkova), što smanjuje njihovu elastičnost i prohodnost.
Kako bi se faktori rizika blagovremeno otkrili neophodno je sprovođenje redovnih sistematskih pregleda koji uključuju i laboratorijska ispitivanja barem jedanput godišnje. Lipidni status podrazumeva određivanje koncentracije holesterola i triglicerida, kao i izračunavanje aterogenih indeksa – faktora rizika oboljevanja i indeksa ateroskleroze.
Na koncentraciju lipida u krvi utiču brojni faktori kao što su: životna dob, pol, način ishrane, konzumiranje alkohola i kofeina, pušenje, a karakteristično je postojanje sezonskih i varijacija vezanih za geografsko područje. Sa starenjem, koncentracija ukupnog holesterola raste usled porasta lošeg LDL holesterola.
Procena rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti može uključivati i procenu lipoproteina i homocisteina.Određivanje koncentacije homocisteina u krvi se primenjuje u praćenju rizika za nastanak ateroskleroze i tromboze krvnih sudova. Povišene koncentracije homocisteina u krvi ukazuju na povećan rizik za nastanak ateroskelorze. Za svakih 5μmol/l porasta ukupne koncentracije homocisteina u krvi, rizik za nastanak koronarne bolesti raste za 1,3 puta.
Povezanost homocisteina i kardiovaskularnih bolesti
Povišen nivo homocisteina u krvi je pokazatelj nedostatka folne kiseline, vitamina B6 i B12. Češće se javlja kod starijih osoba, ali i kod osoba na vegetarijasnkoj ishrani i u bubrežnoj insuficijenciji. Za određivanje homocisteina je važna priprema pacijenata, koja podrazumeva uzimanje uzorka ujutro našte (na prazan stomak) najmanje 12h nakon poslednjeg laganijeg obroka.
Analiza 12 studija koje su ispitivale povezanost homocisteina sa nastankom srčanih i moždanih događaja, pokazala je da smanjenje njegovog nivoa za 25% od donje granice normalnih vrednosti dugoročno dovodi do smanjenja rizika od pojave ishemijske bolesti srca za 11%, a rizika za pojavu ishemijske bolesti mozga za 19%.
Veoma je važno znati i da povišen nivo homocisteina u krvi dovodi do slabijeg efekta standardnih doza acetilsalicilne kiseline (75-100 mg), koja je obavezni deo terapije kod ovih osoba. Ovaj problem se neretko „rešavao“ primenom dvostruko većih doza acetilsalicilne kiseline (150-200 mg), što je sa sobom nosilo povišeni rizik od nastanka ozbiljnih komplikacija, pre svega krvarenja iz gastrointestinalnog trakta.
Drugi, u svakom slučaju bolji, način da se preduprede komplikacije povišenih nivoa homocisteina u krvi je primena aktivnog oblika folne kiseline, vitamina B12 i B6. Ovaj podatak je još značajniji ako se zna da oko 60% odrasle populacije u Srbiji ima nedostatak folne kiseline.
Vitamin D i kardiovaskularne bolesti
Smatra se i da je nedostatak vitamina D prisutan u oko 70% odrasle populacije, a posledice nedostatka ovog vitamina manifestuju se kroz povećanu sklonost za nastanak povišenog krvnog pritiska i metaboličkog sindroma, koji zajedno značajno ubrzavaju proces ateroskleroze i neizostavno dovode do pojave srčanog i moždanog udara.
CARDIOvitamin® FD3 je proizvod koji u sebi sadrži aktivan oblik folne kiseline, vitamin D3, vitamine B1, B6, B12 i vitamin C. Zahvaljujući svom sastavu, jedna kapsula ujutru, uz obrok, doprinosi normalnom nivou homocisteina, normalnoj funkciji srca i krvnih sudova i njihovoj zaštiti od oštećenja.