Piše: mr sci. med dr Evgenij Lebedinski, specijalista interne medicine i kardiolog
Kardiovaskularne bolesti i Covid infekcija
Sa dr Evgenijem Lebedinskim, kardiologom iz Kliničko Bolničkog Centra ‘’Dr Dragiša Mišović’’, razgovaramo o kardiovaskularnim bolestima u doba korone, njihovim posledicama i razlozima njihovog nastanka.
Ono što znamo je da se sam virus koji izazva COVID infekciju pojavljuje u više oblika. On utiče sistemski, a naročito je aktivan u plućima, što je u prethodnim godinama davalo preteške kliničke slike pacijenata koji su se borili za vazduh. U nešto manjem broju bili su pogođeni ostali organi.
Pored pluća i kardiovaskularni sistem je posebno bio izložen negativnom uticaju virusa. Kod oko 2/3 pacijenata, razvijalo se zapaljenje srčanog mišića (miokarditis) i/ili zapaljenje srčane maramice (perikarditis). Lečenje je zahtevalo dugotrajnu terapiju i mirovanje.
Sa druge strane, kod gotovo svih pacijenata, pogođeni su bili krvni sudovi, i to sasvim neuobičajeno, od najmanjih (kapilara), pa do najvećih (vena i arterija). U celom organizmu, pod uticajem bolesti, formirali su se trombovi u zavisnosti od veličine krvnog suda. Zbog toga je neretko tokom i nakon Covid-19 infekcije i kardiovaskularni sistem bio pogođen teškim komplikacijama. Brojne studije širom sveta potvrdile su učestalu pojavu infarkta, tromboze vena i periferne arterijske bolesti. Ubrzo je postalo jasno da često dolazi do oštećenja krvnih sudova, a zatim i oštećenja organa. Kao logičan odgovor na ovakva stanja medicinski timovi su vrlo brzo počeli da daju acetil-salicilnu kiselinu (Aspirin) u svrhu prevencije. Naravno, vođeno je računa o mogućim alergijama i oštećenjima organa za varenje, a naročito želuca.
Kod određenog broja pacijenata dolazilo je do pojave tromboza. Periferna tromboza je praćena pojavom bola, crvenila, otoka i osećaja težine u rukama ili nogama. Tromboza pluća – plućna embolija je praćena izrazito naglo nastalim gušenjem, kašljem, ubrzanim radom srca i dr. Trombozu arterija pratilo je oštećenje srca ili drugog zahvaćenog organa. Tada su lekari praktikovali da urade analize D-dimera.
Šta je D-dimer?
Sam D-dimer je proizvod razgradnje određene vrste proteina nastalog pri zgrušavanju krvi. D-dimer je povišen ne samo tokom Covid-19 infekcije, već u svim drugim bolestima koje takođe prati povećano stvaranje ovog proteina, kao što je, na primer, venska tromboza. Međutim D- dimer je povišen i kod trudnica, zatim kod dugog mirovanja, kod infekcije, ali i kod bolesnika sa malignim bolestima, što otežava tumačenje rezultata. To znači da ne možemo sa sigurnošću uvek uzeti u razmatranje povišene vrednosti D dimera kod Covid infekcije. Njegove povišene vrednosti se zato porede sa kliničkom slikom, a u slučaju potrebe se savetuju i dodatna snimanja kao što su Kolor Dopler krvnih sudova ili snimanje krvnih sudova pluća.
Da li je moguće sprečiti da se tokom ili nakon Covid-19 infekcije jave neželjeni događaji u krvnim sudovima?
Pacijente je, nakon pregleda, potrebno podeliti u tri grupe. Oni sa minimalnim rizikom kao što su deca, najčešće nemaju potrebu za terapijom. Za pacijente sa niskim i umerenim rizikom i lakom kliničkom slikom savetuje se terapija acetilsalicilnom kiselinom, dok za visokorizične pacijente (gojazne, sa kardivaskularnim pridruženim bolestima i drugim kompleksnim stanjima) savetuje se započinjanje terapije protiv zgrušavanja krvi. Doziranje se vrši od strane nadležnog lekara.
Pacijentima koji uzimaju preparate acetilsalicilne kiseline, preporučuje se upotreba aktivnog oblika folne kiseline, zbog toga što zajednički pomažu optimalno antiagregaciono dejstvo i čuvaju krvne sudove od oštećenja.
Do ovog zaključka se došlo zahvaljujući otkriću Homocisteina, aminokiseline koja je inače prisutna u našem organizmu, ali se u određenim stanjima njen nivo povećava, što dovodi do oštećenja krvnih sudova i posledično do povećanog rizika za pojavu infarkta ili šloga.
U organizmu ne posedujemo zalihe folne kiseline. Namirnice bogate folatima (npr jagode ili pivski kvasac) nisu u svakodnevnoj ishrani prisutne, te se u slučaju potrebe savetuje suplementacija i to preparatima koji imaju najbolju bioraspoloživost. Zato se umesto Folne kiseline savetuje upotreba njenog aktivnog oblika (5-MTHF). Ovakva kombinacija sa aspirinom pomaže da se smanji oštećenje zidova krvnih sudova, koje je prisutno kod kardiovaskularnih bolesnika, ali i bolesnika sa COVID infekcijom.
Danas se pouzdano zna da su koristi od adekvatnog nivoa D-vitamina u krvi višestruke. Kod nedostatka D vitamina može doći do promena u kardiovaskularnom sistemu, ali i do promena u samoj građi srčanog mišića, povećanoj fibrozi, uvećanja leve komore srca, loše regulacije krvnog pritiska, ubrzane ateroskleroze krvnih sudova i dr. Takođe dolazi do povećanog zapaljenskog odgovora i smanjenja nivoa “dobrih masnoća” (HDL). Naravno, u slučaju postojanja dovoljne količine D vitamina u telu, svi ovi procesi se delom usporavaju na dobrobit celog kardiovaskularnog sistema.
CardioVitamin FD3– za kontrolu i prevenciju kardiovaskularne bolesti
Zbog smanjene izloženosti suncu, a naročito u uslovima epidemije korona virusom i hroničnog nedostatka D-vitamina, savetuje se dodatna suplementacija. Danas na tržištu postoji veliki izbor preparata, ali treba obratiti pažnju da doziranje i bioraspoloživost budu odgovarajući.
Redovno korišćenje proizvoda CardioVitamin FD3, koji sadrži aktivan oblik folne kiseline (5-MTHF) i vitamin D3, u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom može pomoći da se smanji mogućnost nastanka neželjenih događaja, tokom i nakon Covid infekcije.
Kombinovana upotreba aktivnog oblika folne kiseline i vitamina D3 doprinosi snižavanju vrednosti homocisteina. Dodatno se čuva funkcija krvnih sudova i doprinosi smanjenju nastanka tromboze, što je posebno važno u periodu tokom i nakon Covid infekcije.
Čak i u uslovima van epidemije, pacijentima koji inače uzimaju acetilsalicilnu kiselinu, preporučuje se istovremeno uzimanje i jedne kapsule dnevno Cardiovitamin FD3. Ovo je naročito značajno osobama koje boluju od povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, osobama koje koriste lekove za pritisak, ili spadaju u rizičnu grupu u kojoj su gojazni, pušači, i osobe sa povišenim nivoom masnoća u krvi.