Jedan od velikih izazova sa kojim se svet suočava je i epidemija kardiovaskularnih bolesti, koja nosi sa sobom ozbiljne i ponekad fatalne posledice po zdravlje, kao što su srčani i moždani udar. Uvaženi kardiolog dr Predrag Radojković otkriva koji su ključni faktori rizika koji doprinose ovom ozbiljnom zdravstvenom stanju, kao i da li postoji način na koji se oni mogu sprečiti.
Koga pogađaju kardiovaskularne bolesti?
Oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti je u globalnom porastu. Srbija se nalazi u samom vrhu oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova, pre svega od ishemijskih bolesti u koje spadaju srčani i moždani udar kao najteže posledice. U našoj zemlji, u uzrasnoj grupi od 20-64 godina, smrtnost od srčanog udara je na visokom drugom mestu, iza smrtnosti od raka pluća.
Srčani udar se češće registruje kod osoba muškog pola, i to u 2/3 obolelih u odnosu na osobe ženskog pola. Takođe, najviše oboljevaju stariji od 75 godina. Ipak, ovakva statistika se može bitno promeniti ako preventivu podignemo na viši nivo. Najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda i više od 50% slučajeva oboljevanja moguće je sprečiti kontrolom faktora rizika i usvajanjem zdravih životnih navika i samim time produžiti život.
Koji su faktori rizika za kardiovaskularne bolesti?
Uzroke visoke učestalosti kardiovaskularnih bolesti treba tražiti u štetnim životnim navikama i nepravilnom higijensko dijetetskom režimu života i ishrane. Najčešći uzroci su pušenje, prekomeran unos alkohola, gojaznost, dijabetes, hipertenzija, povišeni holesterol i trigliceridi u krvi, kao i fizička neaktivnost, pojačan stres uz prisustvo kardiovaskularne bolesti u porodici. Jedan od novih faktora rizika kome se u poslednjoj deceniji sve više daje na značaju je i povišen homocistein u krvi, ali isto tako i povišene vrednosti masnoća u krvi i nedostatak vitamina D.
Šta je homocistein i koje su posledice povišenih vrednosti homocisteina ?
Homocistein je relativno novi faktor rizika za nastanak neželjenih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. To je jedinjenje koje ima svoju važnu ulogu u organizmu. Do porasta nivoa homocisteina dovode, pored starosti, i određene bolesti i stanja u organizmu, kao što su hipotireoza, bubrežne bolesti, sistemski lupus, psorijaza. Povišene vrednosti homomocisteina su češće i kod muškaraca, kod osoba kojima nedostaje fizička aktivnost, kod ishrane bogate namirnicama životinjskog porekla i pušenje.
Hronično uzimanje nekih lekova, kao što su metothrexat, metformin, neki diuretici, fibrati i antiepileptici, kao i nedostaci nekih vitamina, B6, B12 i folata kojih ima u zelenom lisnatom povrću, mogu da utiču na porast nivoa homocisteina. Ukoliko dođe do povišenog stvaranja homocisteina to dalje može dovesti do povećavanog zgrušavanja krvi, stvaranja ožiljaka na krvnim sudovima, zadebljanja njihovog zida i sužavanja krvnih sudova što sve zajedno dovodi do kardiovaskularnih bolesti. Homocistein je potrebno meriti kod pacijenata koji imaju već neki oblik aterosklerotske bolesti i/ ili tromboemboliju ili neke od pridruženih bolesti koje su ranije spomenute. Važno je istaći da je kliničkim ispitivanjima dokazano da skoro 2/3 osoba u Srbiji ima nedostatak folne kiseline.
Kako možemo uticati na smanjenje nivoa homocisteina ?
Za smanjenje povišenog nivoa homocisteina su neophodni aktivni oblik folne kiseline i vitamini iz B grupe. Osobama kod kojih je homocistein preko 12μmol/l potrebno je samo povećati dnevni unos folne kiseline. Ako je homocistein preko 16 preporučuje se 400-800mg aktivne folne kiseline, 2-4mg vitamina B6 i 400mg vitamina B12.
Takođe, dokazano je da je 1/3 osoba sa kardiovaskularnim poremećajima rezistentna na aspirin, odnosno njegov efekat protiv zgrušavanja krvi. S obzirom da aspirin utiče na izbacivanje folne kiseline iz organizma, to će dovesti do povećanja nivoa homocisteina u krvi. Aspirin, takođe, reaguje sa homocisteinom i tako se dodatno troši, te umanjuje svoje zaštitno dejstvo na srce i krvne sudove. Kako bi se sprečila oštećenja krvnih sudova i srca, i uticalo na sniženje homocisteina, potreban je svakodnevni unos aktivnog oblika folne kiseline, vitamina B6 i B12, čime se zadržava kardioprotektivni efekat aspirina bez povećanja doze i pojave neželjenih efekata.
CardioVitamin® FD3 – snižava povišen nivo homocisteina i štiti krvne sudove
Ovde je jako bitno pomenuti da postoji preparat koji u sebi sadrži aktivni oblik folne kiseline, vitamin D3 i vitamine B1, B6, B12. To je CardioVitamin® FD3. Njegovi aktivni sastojci mogu pomoći da se sniže povišene vrednosti homocisteina, koji je faktor rizika za nastanak srčanog i moždanog udara. Preporučuje se i svim pacijentima koji koriste aspirin, jer istovremena upotreba acetilsalicilne kiseline i folne kiseline iz CardioVitamin® FD3 kapsula poboljšava funkciju zida krvnih sudova čime se obezbeđuje maksimalna zaštita od infarkta i moždanog udara.
Poznato je da skoro 70% ljudi ima nedostatak vitamina D i ako se njegov nivo u telu smanji ispod 15, povećava se dvostruko rizik za kardiovaskularne bolesti (nastanak srčanog i moždanog udara).
U zaključku želim da ukažem na redovne kontrole zdravlja koje predstavljaju osnovnu meru prevencije. Preporuka je da sa svojim internistom / kardiologom procenite ukupan rizik i razvijete individualan, specifični plan akcije za poboljšanje zdravlja srca i krvnih sudova. Pored toga, kontrola omogućava da se upoznate sa najčešćim faktorima rizika i da sa lečenjem započnete na vreme.
dr Predrag Radojković
Subspecijalista kardiologije