Bolesti srca i krvnih sudova, predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu. Procenjuje se da 55% svih smrtnih uzroka čine upravo kardiovaskularne bolesti.
Prema podacima Instituta Batut za 2013. godinu, u Srbiji, na dnevnom nivou, 47 osoba doživi infarkt miokarda, od kojih ga 15 ne preživi. Obzirom na ove zabrinjavajuće podatke, postavlja se pitanje šta sve pojedinac i celokupan zdravstveni sistem mogu da učine na prevenciji i sprečavanju ovih bolesti, i popravljanju krajnjih rezultata.
Kako se zaštititi od infarkta i koji su uzroci nastanka?
Razgovaramo sa profesorkom dr Violetom Irić-Ćupić, kardiologom sa Klinike za Kardiologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Kragujevac, koji su uzroci nastanka infarkta i kako se možemo zaštiti.
Najčešće je infarkt miokarda uzrokovan aterosklerozom, degenerativnim procesom koji sužava krvne sudove koji ishranjuju srčani mišić. Kada stepen suženja bude takav da znatno smanji ili u potpunosti onemogući dopremanje krvi i ishranu odgovarajućeg dela srčanog mišića, nastaje infarkt.
Koji su faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih događaja?
Faktori rizika za razvoj ateroskleroze i nastanak kardiovaskularnih događaja su mnogobrojni. Mogu biti urodjeni i stečeni, nepromenljivi (poput pola, starosti) i potencijalno promenljivi (gojaznost, stres, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, povišene vrednosti krvnog pritiska, lipida, nepravilna ishrana).
Mnogi faktori rizika, poput već navedenih, su poznati u dugom vremenskom periodu. Međutim, istraživanja ukazuju i na nove, značajne faktore rizika, kao što su homocistein, posebne frakcije lipida, faktori zapaljenja.
Homocistein kao faktor rizika za aterosklerozu
Američko udruženje kardiologa, definisalo je homocistein 2016. godine, kao faktor rizika za aterosklerozu. Višak homocisteina dovodi do oštećenja zida krvnih sudova, čime se omogućava nagomilavanje masnih naslaga na mestu oštećenja, povećava agregacija-slepljivanje trombocita i stimuliše stvaranje LDL (lošeg) holesterola, što ubrzava kompletan proces ateroskleroze. Povećanje nivoa homocisteina u krvi, za samo 3 µmol/L, povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, infarkta miokarda za 15% i moždanog udara za 24%.
Istraživanja pokazuju da u opštoj populaciji 5-10% ljudi ima povišene vrednosti homocisteina, te da se ovaj broj značajno uvećava kod starijih osoba (30-40%) i pacijenata sa bolestima krvnih sudova (20-40%).
Povećanje nivoa homocisteina
Na povećanje nivoa homocisteina utiču mnogobrojni faktori. Manjak vitamina B12, B6, kao i folne kiseline (uzrokovan urodjenim enzimskim nedostatkom ili stečenim oboljenjima) uzrokuje povećanje homocisteina. Isti efekat mogu imati i faktori poput starosne dobi preko 50 godina, muški pol, fizička neaktivnost, ishrana, pušenje, mnoge hronične bolesti poput hronične bubrežne insuficijencije, sistemskog lupusa, psorijaze, hipotireoze.
Mnogi lekovi, kao što su tiazidni diuretici, fibrati, metformin, takođe utiču na nivo homocisteina. Dakle, sve osobe starije od 50 godina, posebno muškog pola, fizički neaktivne, ili osobe koje boluju od hroničnih bolesti, posebno kardiovaskularnih bolesti, ili koriste lekove za epilepsiju, visok pritisak, holesterol, šećernu bolest, jesu u riziku da imaju povišenu vrednost homocisteina, i neophodno je da urade analizu krvi kojom će to i ispitati. Takođe, homocistein treba odredjivati kod svih osoba koje imaju neuobičajen profil kardiovaskularnog rizika (npr osobe mlađe životne dobi, sa ponovljenim kardiovaskularnim događajima).
Nivo homocisteina, opada sa povećanjem unosa folne kiseline, što daje mogućnost lečenja. Međutim, 2/3 stanovnika Srbije ima urođeni deficit enzima koji aktivira folnu kiselinu (MTHFR), i kod njih ne dolazi do očekivanog smanjenja nivoa homocisteina. Zbog toga je neophodno koristiti folate u već aktivnoj formi (5-metiltetrahidrofolat), za koji ovaj enzim nije ni potreban.
Ukoliko koristite aspirin, važno je da znate
U terapiji kardiovaskularnih bolesti, koristi se acetilsalicilna kiselina – aspirin. Međutim, 1/3 svih osoba sa kardiovaskularnim bolestima ne reaguje adekvatno na antiagregacioni efekat aspirina. Kod ovih pacijenata je, i pored upotrebe aspirina, 4 puta veći rizik za neželjene vaskularne događaje. Tada se pribegava povećanju doze aspirina, što može dovesti do rizika od krvarenja. Aspirin povećava izlučivanje folne kiseline urinom, što dovodi do povećanja nivoa homocisteina. Aspirin tada deluje na homocistein, čime se troši i izostaje njegovo kardioprotektivno dejstvo.
Tako nastaje začarani krug i ubrzava se proces ateroskleroze. Svim pacijentima koji koriste aspirin, savetuje se da uzimaju i aktivan oblik folne kiseline, vitamine B1, B6 i B12. Na ovaj način se snižava nivo homocisteina, a zadržava zaštitni efekat aspirina na krvne sudove, bez povećanja njegove doze. Istovremenom upotrebom aktivnog oblika folne kiseline i aspirina se obezbeđuje maksimalna zaštita od infarkta miokarda i moždanog udara.
Kako se zaštititi od infarkta: Uticaj vitamina D3 na srce i krvne sudove
Smanjenje nivoa vitamina D3, prouzrokuje poremećaj funkcije paratireoidne žlezde, čime pospešuje proces zapaljenja i ateroskleroze, s jedne strane, kao i insulinske rezistencije i šećerne bolesti, s druge strane, što sve zajedno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Deficit vitamina D ima čak 70 % ljudi. Smanjenje nivoa vitamina D ispod 15ng/ml, predstavlja dva puta veći rizik od pojave srčanog udara, srčanog zastoja i šloga.
CardioVitamin® FD3 je proizvod koji u svom sastavu ima aktivni oblik folne kiseline, vitamin D3 i vitamine B1, B6, i B12. Preporučujem ga, jer njegovi aktivni sastojci doprinose snižavanju povišene vrednosti homocisteina, koji je faktor rizika za nastanak srčanog i moždanog udara.
Preporučujem ga svim pacijentima koji boluju od hroničnih bolesti ili koriste aspirin, osobama koje koriste lekove u terapiji povišenog krvnog pritiska (tiazidne diuretike), lekove za šećernu bolest (metformin), epilepsiju, hiperlipidemiju, kao i svim pacijentima koji su u rizičnim grupama od kardiovaskularnih bolesti (gojazni, stariji i pušači).
Prof. Dr Violeta Irić-Ćupić, kardiolog
Klinika za Kardiologiju-Univerzitetski Klinički centar Kragujevac