Da li ste znali da od 2006. godine, na planeti postoji više gojaznih nego pothranjenih osoba? Zvuči neverovatno ali, već 2000. trebalo je da nam bude jasno u kom pravcu se stvar kreće. Tada su avio kompanije potrošile preko 350 miliona dodatnih galona na gorivo kako bi nadoknadile višak težine svojih putnika.
Gojaznost je zdravstveni, ali i javno-zdravstveni problem, sa kojim se suočavaju ne samo zemlje razvijenog sveta, već češće i one siromašnije u razvoju.
Najveći razlog za zabrinutost je svakako sve češća gojaznost kod dece. Prema podacima Centra za vežbanje, zdravlje i sportske nauke, koje je obavilo istraživanje o gojaznosti dece u Srbiji na uzorku od više od 6.000 dečaka i devojčica predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, prevalencija prekomerne težine i gojaznosti povećana je sa 30.7% u 2015. godini na 34,8% u 2019. godini!
Šta je gojaznost?
Gojaznost je hronična bolest, koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i znatnim povećanjem telesne mase. Sve preko 10% i više od idealne, označava se kao gojaznost. Osobe se smatraju gojaznima kada njihov BMI (body mass index) prekorači 30 kg/m2. Šta je zapravo BMI? To je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Naziva se još i indeks telesne mase. Njegova formula za izračunavanje je: telesna masa osobe u kilogramima podeljena sa kvadratom visine te osobe u metrima.
Gojaznost u Srbiji – Al’ se nekad dobro jelo… A tek sad!
Po najnovijim istraživanjima, u Srbiji je tek 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%)!
Baš odakle i dolazi pesma iz podnaslova. U Vojvodini je zabeležen najveći procenat gojaznih, u svim dobnim grupama od 45 do 84 godine, a priličan broj pripada siromašnijoj populaciji.
Gojazni ili zdravi – vi birate!
Gojaznost sama po sebi može dovesti do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima. Pored toga, spada u glavne faktore rizika za nastanak široke lepeze kardiovaskularnih oboljenja, ali i indirektno uzrokuje druge bolesti.
Među glavnim zdravstvenim komplikacijama gojaznosti nalaze se povišen krvni pritisak, oboljenja mozga, srca i krvnih sudova, šećerna bolest, povišenje masnoća u krvi, oboljenja kičme i zglobova, neke vrste raka, oboljenja probavnog trakta (hijatus hernija, refluks, upala pankreasa, kamenci u žučnoj kesi), Pikvikov sindrom ili slip apnea sindrom, psihički poremećaji poput depresije itd. Gojaznost je podla bolest i nikad se ne zna na koji način će se ispoljiti.
Štitna žlezda i gojaznost u kombinaciji, nažalost, kreiraju đavolji pakt u našem organizmu. Naime, kod usporenog rada štitne žlezde, hrana koja se unosi treba kalorijski da odgovara oboleloj osobi, jer je gojaznost često posledica hipotireoze. Najčešći znaci ovog poremećaja su: usporenost, pospanost, anemija, usporen rad srca, povišen holesterol, povećana telesna težina uprkos slabijem apetitu, kao posledica zadržavanja tečnosti.
Hirurško lečenje gojaznosti
Nažalost, svetska populacija gubi bitku sa gojaznošću. Procenjuje se da je preko 30% ljudi na svetu iznad granice normalne težine. Razlozi mogu biti razni. Od psiholoških barijera i nemogućnosti da se prevaziđe kompulzivno jedenje, pa do ozbiljnih bolesti.
Svakako ne pomaže činjenica da je šećer svuda oko nas, čak i u hrani u kojoj ga nikada ne bismo očekivali. Pored dijeta i posebnih režima, za održavanje zdrave telesne mase, preporučuju se kretanje, smanjeno vreme provedeno pred računarom ili televizorom, aktivnija socijalizacija kao i umerena sezonska ishrana, sa dosta voća i povrća.
Smanjenje kilograma od 5 do 10% dijetom, fizičkom aktivnošću i primenom medikamenata može dati brojne dobrobiti za pacijente – a prva je smanjenje faktora rizika za mnoge hronične bolesti.
Ipak, postoje osobe koje problem izrazito prekomerne težine mogu rešiti jedino hirurškim putem. U pitanju je najefikasnija terapija za osobe čiji BMI je najmanje 40 kg/m2 i koje imaju između 18 i 60 godina. Njeni rezultati su održivi, a efekti povoljni na metaboličke, kao i druge pridružene poremećaje.
Istraživanja pokazuju da je životni vek gojaznih osoba nakon ove intervencije, u proseku duži za 12 godina kod muškaraca i za 9 godina kod žena. Malo li je?!
CARDIOvitamin® i gojaznost
Tegobe izazvane gojaznošću možete tretirati uz CARDIOvitamin® za krvne sudove i srce, jer sadrži optimalnu kombinaciju vitamina koji deluju na smanjenje homocisteina u krvi, a koristi se samo jednom dnevno! Jedna kapsula zadovoljava neophodne dnevne potrebe vitamina za normalno funkcionisanje organizma. Preporučuje se svima koji su u riziku za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, zatim osobama koje su u riziku za nastanak srčanog i moždanog udara, imaju povišen krvni pritisak i imaju povišen nivo holesterola u krvi – jer sve je to spisak pridruženih poremećaja koje ili izaziva ili dodatno komplikuje gojaznost.
Zato, pogledajte kroz prozor. Da li vidite sunce, da li osećate miris proleća? Izađite, učinite nešto dobro za sebe i obećajte danas sebi (ne od ponedeljka) da okrećete novi list – ukoliko već niste.
Život je lep. Hajde da traje što duže i da bude što kvalitetniji!